У Великој Ремети

Најдражој светињи
и највољенијој монашкој обитељи.
Капљица благодарности
за океан ваше љубави.

Хвала за све, до у сву вечност!

Ваш син,
Горан.

На обронцима свете Фрушке Горе,
Димитрија Светог манастирак сија
сваког ко долази у Име Господње
мироточни светац њега благосиља.

А насмејаног лика, гледи старац седи
као лабуд блиста, све очински крепи,
и док једне прати-другу децу чека,
све болне и слабе што души траже лека.

У Великој Ремети-срце се испуни,
радосно заигра милином том.
У Великој Ремети, и душа полети
дому Небеском.

У маленом храму, Богомајка мила
с пророцима светим-златозарним бдије,
обитељи овој-пчелицама вредним,
омофором својим душе обавије.

За трпезу љубави, кад игуман позове
на благослов књиге-тад раздели свима,
а беседом громком-он сведочи Христа,
на радост је Цркви што га таквог има!

Монаштво је ово умножило љубав
прихвативши сваког к’о ћерку и сина,
ко је једном био - тај се довек враћа
јер тамо нас грли и Света Ангелина.

У Великој Ремети-срце се испуни,
радосно заигра милином том.
У Великој Ремети, и душа полети
Оцу Небеском.

Горан Маринић