Теби, у храму Божијем

Ти што први стигнеш,
и ти што дођеш последњи.

Ти што стојиш напред,
и ти што позади стидљиво бдиш.

Ти што си гласнији од певнице,
и ти што ћутиш док се молиш.

Ти што певницу ангелски водиш,
и ти што немаш слуха.

Ти што нервозно гледаш на сат,
и ти што би остао још након службе.

Ти што друге укораваш,
и ти што себе прекораваш.

Ти што шушкаш и ометаш,
и ти што се не помераш.

Ти што се исповедаш,
и ти што се исповести плашиш.

Ти што "све знаш"
и ти што не знаш ништа.

Ти што си крштен као беба,
и ти што си као одрастао крштен.

Ти чији су преци непрестано славу славили,
и ти чији су се славе били одрекли.

Ти који си дођош
и ти староседеоче.

Ти православни Србине,
и ти православни Турчине.

Ти који си редован,
и ти који дођеш кад можеш.

Ти намргођени,
и ти насмејани.

Ти који пијеш и коцкаш
и ти који без порока живиш.

Ти са марамом на глави
и ти откривене главе.

Ти што се причешћујеш,
што се с Христом сједињујеш.

Ти који ово читаш,
и ти ком ће ово прочитати;

ти си род мој рођени!

Ја те волим.
Опрости за све.

Горан Маринић