Ћао-здра'о, или помаже Бог!

Ево једне веома корисне поуке оца Стефана, настојатеља светофрушкогорског манастира Велика Ремета, када нам је пре десетак година након литургије држао беседу о поздраву. Како се данас поздрављамо, шта једни другима том приликом желимо и поручујемо. Отац Стефан је једна танана душа, и увек са таквом љубављу прилази сваком човеку у проблему и труди се да све сликовито појасни.

"Лепо је и пристојно када свом комшији при сусрету кажемо "здраво".
Тада му желимо добро здравље. Али смо све своје жеље свели у ту једну реч, једну мисао. Првенствено му желимо да буде здрав.Али то здравље само по себи не значи много. Чак некада не значи ништа. Колико пута је човек здрав али му је у породици несклад, на послу немир, неимаштина, чељад неваљала, његова њива не рађа, стока умире. А он здрав. Здрав али беспомоћан...Но,ако ми свом комшији или ближњима при сусрету упутимо ону најлепшу и својеврсну молитву "Помаже Бог!" е тада му желимо и добро здравље, мир у породици, склад на послу, послушну чељад, плодне њиве и сва друга добра која су човеку неопохна да би овде у времену и простору функционисао како треба. У тој малој да је назовемо формули је садржано сво добро, и све најлепше жеље које можемо упутити једни другима. Замислите то, "Помаже Бог", колико је силе у тим речима. Ко мени или теби више може помоћи од самог Бога? Ако ти Бог помаже, онда за тебе бриге нема. И зато је најбоље да свакога поздравимо са том најлепшом жељом. Нема тог човека који се неће обрадовати том поздраву. Ко би одбио помоћ Божију? Које год да је човек вере, њему ће бити драго и срдачно ће се захвалити и одговорити: "Бог ти помогао" или "Бог ти добро дао" брате, пријатељу, комшија, како коме. А ако неком кажемо "здраво" - шта му то вреди када има стотине других проблема осим здравља...Ево чујем сад млади говоре "Ћао". Гледам у неверици шта то причају, питам их а он понови: "Ћао." Ја мислио да каже "ђаво", па се запрепасти, а он се правда-каже оче то је на италијанском поздрав. Па реко' јесмо ли дотле дошли да се ми у Србији поздрављамо на италијанском. Безумље..."

Забележио:  Горан Маринић