Јутрос прилазим цркви а у сусрет ми иде једна жена која је позната по томе што углавном галами, свађа се "сама са собом" - мученица...И ја онако склоним поглед, да је нечим не испровоцирам да опет не загалами (јер служба треба почети) и прођем крај ње...Кад након неколико тренутака чујем њен глас како нешто говори и ту се окренем, а она гледа у црквени звоник и гласно узвикну:
"Драги Боже Ти помози,
да живимо сви у слози.
И Срби и Хрвати и муслимани, и сви редом!"
да живимо сви у слози.
И Срби и Хрвати и муслимани, и сви редом!"
Ово је одличан час за све (нас!) маловерне, који на основу неких површних момената доносимо закључак о човеку, а не знамо шта је у срцу његовом. Ова жена је данас више учинила него сви ми заједно па ма шта још урадили до краја дана. Она нема појма ни шта је служба, ни шта је канон, нити ишта везано на тему вере и богослужења, али је њен простодушни и искрени вапај сигурно итекако одјекнуо и стигао до Престола Божијег.
Слава Богу за све.
Горан Маринић
Нема коментара:
Постави коментар