Замало Рај

У "његово време" у тадашњој Југославији у граду С. један човек у договору са својим лекаром уговори дан и сатницу за операцију у болници, иако није имао сву потребну документацију, но доктор који му је био веза обећа да неће бити проблема ако се ствар мало "подмаже" те ће хирург све организовати а његово је само да се појави у договорено време. И би тако све по протоколу, припреме га за операцију, он леже наг на операциони сто а анестезију већ беше примио-кад утрчава једна сестра и повиче:

-Докторе, докторе! Контрола, контрола!

Уплашени доктор сад изненађен овом посетом али не могавши много смишљати шта да ради па рече техничарима око себе да пацијента на столу изгурају на задње двориште кроз мртвачницу низ ходник. Ови брже боље појурише и несрећног пацијента онако успаваног и голог истресоше на задњи улаз мртвачнице испод неког дрвета,те се вратише у операциону салу да са доктором дочекају контролу.

Шта се тамо дешавало, није познато, но вратимо се на главног јунака ове приче. Његово казивање је било и више него занимљиво.

"Будим се, сав омамљен, лежим....Гледам изнад мене високо дрвеће, птица број им се не зна. Све цвркућу,певају као да су у хору, а опет која ће лепше од које...Придижем се и видим да сам го а око мене трава-ливадица. Помислим:

Боже, па ја сам у Рају!

И сав тако срећан,сетим се како сам легао на операциони сто и сигурно се нисам пробудиоо, нешто се искомпликовало. Али бејах срећан јер сам доспео у Рај!
Кад устанем,окренем се а иза себе угледам зграду болнице у С.

Ееее, јест' ми било криво"... (растужи се мој саговорник)

(По казивању Б.Ј.)
Горан Маринић