Да ли су Срби небески народ?

О овој теми се веома често полемише, а највише "доказа и аргумената" за ову или ону тврдњу имају они који са Црквом немају баш никакве везе. Неко ће упитати: "Зашто са Црквом, и зашто уопште мора имати неке везе са Њом?" Из разлога што је Црква једина небоземна установа, Богочовечански организам, и једина која има легитимитет дати одговор на ово питање.

Одговор на ово питање је врло јасан.

Да, Срби су небески народ!

Но, да будемо прецизнији:

али нису сви Срби небески народ.

Све оне Србе које видимо на икони изнад и на фресци испод овог текста свакако јесу небески народ. И то не само да су понаособ део тог небеског народа, већ су толико прослављени у Царству Небеском  да им је Господ благословио додатно један дан у години у ком небо и земља, сва васељена слави Сабор Светих Срба! Каква указана част и каква радост!

Под термином "небески народ" мислимо искључиво на оне који живе богоугодно, и на свете угоднике који су већ прослављени.

Без Светог Саве, без светог причешћа, без покајања, исповести, и без литургијског живота, између Срба и било ког незнабожачког народа, нема скоро никакве разлике. Разлика је у томе, што смо ми имали свете претке који су нам својим животом показали којим путем да ходимо и како да се насељавамо у станове небеске отаџбине. Ако је ико то показао на прави начин, често положивши и живот свој за веру у Јединога Бога, онда је то и наш србски народ. Од Светих Косовских мученика, преко Јасеновачких, Дракулићких, Превлачких, Бачких и многих других. А сваки човек који живи литургијски, који испуњава Божије заповести, и сваки муж који воли своју жену-који је не туче,те жена која слуша свога мужа и која му је верна, деца која су у послушању својим родитељима, они који се причешћују, који се Богу моле и исповедају га својим животом, те монаси који живе по завету и у послушању игуману; и пре него се представе Господу постају сажитељи те небеске Србије.

Срби којима Свети Сава није узор, пример и путоказ, Срби који псују, који се коцкају и зеленаше, који се дрогирају, који блудниче, они који живе од туђег рада-тајкуни и криминалци, они који пројектују разне полне девијације и изопачености, ма колико се бусали у прса припадношћу небеском народу - са њима немају баш никакву додирну тачку, сем далеких корена. Како рече преподобни Јустин Ћелијски: "Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!"

Зато је одговор: Да, Срби јесу небески народ - али не сви Срби. Односно, може се рећи и овако: Да, и Срби су небески народ. Али је небески народ сваки народ који живи по светом јеванђељу. Тако долазимо до чињенице да су и православни Турци небески народ, и Јелини, Италијани, Грузини и сви други. Сваки онај који исповеда Исуса Христа као Сина Божијег, који се клања Часном Крсту, ком је нада Пресвета Богородица а Пресвета Тројица Бог. Јер су "Пресвета Тројица-Све у свему", и то нас учи преподобни ава Јустин.

Дакле, ни спортисти ни научници, а још мање  владари који су свезани оковима овог света, не могу нас ни појединачно  а камоли као народ винути у небеске висине. То могу једино свети угодници Божији. Као вечни и непролазни свети и светли примери.

Зато су Руси - Светим Серафимом Саровским, Светим Сергијем Радоњешким и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато су Грузини - Светим Гаврилом и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато су Чеси - Светим Гораздом и осталим светим угодницима из рода њиховог небески народ.

Зато су Јелини - Светим Нектаријем, Светим Пајсијем, Светим Јаковом са Евије и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато су Сиријци - Светим Јованом Дамаскином, Светом Теклом и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато су Енглези - Светим Албаном и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато су и мили Ескими - Светим Јувеналом, Светим Петром Алеутом, Светом Олгом са Аљаске и осталим светим угодницима из рода њиховог  небески народ.

Зато и ми Срби - Светим Немањићима, Светим авом Јустином, Светим кнезом Лазаром, Светом Ангелином Српском, Светим Петром Коришким, Светим владиком Николајем  и осталим светим угодницима из рода нашега  небески народ.

И зато онај коме узор није свети-тај се и не посвети. А ко се не посвети, са небесима нема ништа. Ни у вечности, а овде у времену и простору још мање.

Стога будимо благодарни и Богу и светим прецима, а понајвише Светом Сави равноапостолном, који нам утабаше тај спасоносни пут. Наше није ни да га крчимо ни да га равнамо, нити да било шта ново измишљамо-већ само да му следујемо. Свети Сава је успоставио најспасоноснији пут за сваког Србина, и ко год  буде ходио тим путем несумњиво стиже у небеску Србију. И сваки се већ може радовати што припада једном од небеских народа. Тим путем су ишли Свети Срби различитих позива. Од неуких, до учених, доктора, царева и краљева. Од Светог Тадеја Витовничког, Светог Рафаила Шишатовачког, Јакова Туманског, Платона Бањалучког, Светог краља Милутина, Светог цара Лазара. И сви постадоше станари небеске Србије, и с пуним правом се могу назвати небеским народом. Истина је, да је Свети цар Лазар својом крвљу и крвљу Косовских мученика потврдио наш страдално-спасоносни пут.  Да нас је као такве представио Светом Сави као његов небески род. А да ли ћемо остати небески народ, то зависи од нас. Уколико му следујемо хоћемо, уколико не живимо онако како би и сам Свети цар Лазар волео да нас види, нисмо небескио народ. Те нас као такве неће препознати као своје ни Господ, ни Свети Сава а ни Свети цар Лазар.

У време Христовог овоземаљског живота, тадашњи Јевреји су били Богом изабрани народ, али Га не препознаше и одбацивш. И не само да нису постали небески народ, већ постадоше слепци који и данас тумарају у ишчекивању "спаситеља". Док је Спаситељ међу њима био рођен, одрастао, проповедао, од њих био гоњен, Преобразио се, од њих и крсно страдао, исцељивао и васкрсавао, па и сам Васкрсао, а на крају се и Вазнео.

Без Њега нема спасења, и без  оних који му својим животом угодише, нема небеских народа - а још мање наше небеске Србије, којој се толико радујемо и коју ишчекујемо.

Да закључимо.
Са Богом смо свети и небески-без Бога смо прах и бесмисао која неминовно корача у пропаст.


Горан Маринић