Покајничка

За све оно што сам учинио лоше,

за добро које нисам-а учинити сам могао.

За погрешне, недоличне, увредљиве речи,

за неке је касно, ал' и за њих клечим.

За све оне осветољубиве мисли,

за неизречене молитве и помисли злобне,

за протраћене ноћи и прохујале дане,

за закопане врлине а искоришћене мане.

За необављено а обећано,

за незавршено а започето.

За све оно што исправити не могу,

за све то што ме и сад мори,

што кљуца над главом - а савест је зову,

што води ми мисли кроз исповест ову.

За све наведено, па и оно прећутано,

што у заборав оде, и томе значај дајем,

за безброј потреба-где ме није било,

а требало је,

и за то се кајем.

Горан Маринић