Небоземна радост поводом канонизације новопројављених светитеља Епархије бачке
У овом дану (02.10/19.09), Господ је прославио и у Свете убројао Иринеја (Ћирића) епископа бачког, као и бачке свештеномученике и мученике пострадале у "Бачком погрому" и свим оним догађајима који су му претходили и дошли након њега, а везани су за тај догађај и тај страдалнички период. О свима њима и целокупном догаћају можете прочитати на званичној страници Инфослужбе православне Епархије бачке.Тамо ћете моћи чути и обраћања наших црквених великодостојника, погледати прелепе фотографије и комплетирати слику о свему оном о чему ћу у наставку писати.
У овом дану (02.10/19.09), Господ је прославио и у Свете убројао Иринеја (Ћирића) епископа бачког, као и бачке свештеномученике и мученике пострадале у "Бачком погрому" и свим оним догађајима који су му претходили и дошли након њега, а везани су за тај догађај и тај страдалнички период. О свима њима и целокупном догаћају можете прочитати на званичној страници Инфослужбе православне Епархије бачке.Тамо ћете моћи чути и обраћања наших црквених великодостојника, погледати прелепе фотографије и комплетирати слику о свему оном о чему ћу у наставку писати.
У овом пак трену, осврнуо бих се на једну личност, са којом сам по свом рођењу најдубље везан. Свети Димитрије (Бокшан), свештеномученик сомборски и бачки.
Никада ми није било теже започети писање једног текста. У свему овоме, не умем и не могу бити објективан. Немам право да неком формом писања или пак извештавања контролишем своје емоције које навиру, па ни успоравам "перо" којим ово пишем. Велике емоције ме сада носе. Данас, више него икад, поносан сам на своју родну Бачку, на своју равницу, на свој "Раванград", на свој вољени Сомбор.
Тренутак када је епископ далматински, господин Никодим изговорио име првог свештеномученика (од њих 16), нагони сузе које се зауставити не могу. Није нама и нашим прецима требало 8 деценија да схватимо и увидимо светост нашег Димитрија сомборског. и бачког.Господу и Царству Небеском то беше јасно и пре него је пострадао. Ово је требало нашем целокупном роду, свој нашој браћи и сестрама и свим свештенослужитељима. Да га сви у помоћ призивају а не само ми, на "локалу". Јер ће свима и помоћи. Ово је највећи догађај духовног карактера ког памти било који житељ и епархиот наше бачке епархије. Ово је догађај, и за нас Сомборце, који се пише са великим почетним Д. И као "Догаћај" и као "Димитрије". Просто још не допире чињеница и та сверадосна истина да су се наша маштања испунила, наши дугогодишњи разговори обистинили, наша очекивања отелотворила, и тешко је још сада схватити да ће сва наша надања и труд у осмишљавању како и коме предочити све што је потребно за његову канонизацију овде заувек престати, и да је наступило време да и земља прослави свештеномученике и мученике Бачке, а међу њима и нашег светилника, Димитрија сомборског. Благодарећи епископу бачком, господину Иринеју (Буловићу) који се истински за ово залагао и заиста све поменуто предочио свима којима је било потребно, да би данас доживели нешто што се дешава једном у животу. Ово је у савременој историји бачке Епархије највећи догађај, и када би све своје молитве, надања и службе могао ставити у једну реч и у један дан то би био овај данашњи догађај и овај дан. Благодарећи првенствено Богу на свему, и што је прославио новопросијавше ликове светих бачких свештеномученика и мученика, као и светило наше епархије-епископа Иринеја (Ћирића). Овај дан ће у мом животу остати уписан и у срце урезан као најдебље и "најцрвеније слово".
Иако сам раније написао једну поему, коју сам посветио нашем свештеномученику Димитрију, а коју можете пронаћи на Јутјубу под називом "Димитрије Бокшан, свештеномученик сомборски и бачки", морам додати још које слово. Да му се обратим и заблагодарим на свему па и данашњем дану.
Љубљени, и за вечност бесмртношћу прослављени,
Свети Димитрије, свештеномучениче сомборски и бачки.
Удостоји Господ и земљу, оним чим је Небо удостојио и овенчао још пре осам деценија. Твојом молитвом, твојим благословом и светим ликом. Клицале су данас са радошћу али обливене сузама, многе душе које се сећају твоје жртве и твог имена. Међу њима, бејах и ја, сједињен у љубави и Љубављу са свом браћом и сестрама нашег Сомбора и наше Бачке. Кренули смо са надом али и у својеврсном муку. Питајући се: "Да ли је дошао час?" Брат Милан и ја, који смо преко деценију, скоро свакодневно провели сате и сате причајући о теби, дивећи ти се, узносећи уздахе у тренуцима немоћи, тражећи начин како да те и другима (онима који те не спознаше) предочимо, да те сви љубе и да те молитвено призивају. Данас, на путу до Новог Сада, нисмо те смели ни поменути. Смењивала су се осећања, и опет оно старо питање:"Да ли је дошао час?". Све до трена када је са разгласа јасно и гласно изговорено твоје име.И то прво,одмах на самом почетку канонизације. Многи од нас присутних, сузама натописмо плато пред Саборном црквом престоног града наше Епархије. Били смо и срећни и затечени. Као да нам је недовољно било да то чујемо само једном, већ се јавила потреба да се то прочита још неколико пута да баш сви буду сигурни да је то што смо чули неизбрисива истина.
Наш град Сомбор поред Светог Георгија добија још једног патрона. Иако сам ти и раније писао, да те к Небу пригрлио твој Небески брат а наш покровитељ-Свети Георгије. Ево и данас,кроз разговор са сетрама након канонизације, поменух како си у овај свет ушао у малом бачком селу Ђурђеву, а да си се у вечност винуо у светођурђевској цркви града Сомбора. Но примети сестра (Ђурђица!) још једну лепу чињеницу, а то је да те и у диптих светих унесоше и име ти прочиташе у храму Светог Георгија у Новом Саду. И данас, и овде, нигде те не оставља твој Свети и Небески брат, исто великомученик, Георгије Победоносац. Те сте од данас вас двојица и званично наша два крила, наши Небески молитвеници.
Пишем ти ово, а твоје свете мошти почивају у гробу, сахрањене на нашем Великом Православном гробљу, ево ту на мање од сто метара од мене који ти сада ово пишем. Гледам малочас кроз прозор ка гробљу, погледом ти тражим гробно место, осмехујем се и машем ти. Знам да видиш и да се са свима нама радујеш. Много сам срећан, драги и љубљени наш Свети прото. Чекамо, у смирењу и са поверењем у наше свештенослужитеље, корак по корак, да осване дан када ће твоје свете мошти бити омивене и пренете у наш Саборни храм у граду Сомбору. То је следећи очекивани корак. Колико год ми били нестрпљиви да те сретнемо, целивамо и да ти се изјадамо али и захвалимо за све - сачекаћемо, као што смо и на ово чекали па је Благи Бог дао. Хвала Му на свему и за све! Диван је Господ у светима својим!
На понос роду, на благослов отачаству а посебно нама, Сомборцима, својом жртвом и животом долазиш као свој својима, као весник Истине Божије, и човек Неба. Онај који се уподобио и саобразио Дародавцу свих добара, Христу Господу.
Радуј се јер си веру праву до смрти исповедао!
Радуј се истино што за Истину пострада!
Радуј се миљениче Светог великомученика Георгија!
Радуј се вредни неимаре винограда Господњег!
Радуј се надо свих прогнаних и измучених!
Радуј се похвало града Сомбора!
Радуј се светило Епархије бачке!
Радуј се јер си нам показао како треба живети!
Радуј се јер си нас поучио како за Христа треба и страдати!
Радуј се јер си нас радошћу и живом вером овенчао!
Радуј се свештеномучениче Димитрије, сомборски и бачки исповедниче и миротворче!
* Неколико фотографија (лепих кадрова) које сам јуче забележио.
Са драгим братом у Христу, Станишом Човићем из Пригревице
Поглед на светођурђевску порту у Новом Саду, централно место ове духовне радости.
Поглед на светођурђевску порту у Новом Саду, централно место ове духовне радости.
Владичански двор епископа бачког
Дочек Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија
Целивање моштију Светог Иринеја бачког и Светих бачких мученика
И да напоменем, није ово ствар само Сомбора, или пак Епархије бачке, ово је свевасељенска радост. Сам наслов пак иде у смеру као и сама тема, где је акценат на свештеномученику нашег града, што не умањују и не засењује значај осталих канонизованих, но овде писах конкретно о Светом Димитрију. О свима њима можете прочитати на званичном сајту Инфослужбе православне Епархије бачке или пак у брошурама које су јуче дељене верном народу након чина канонизације.
Молитвама свих бачких свештеномученика, мученика и исповедника вере,
Господе Исусе Христе Сине Божји
помилуј нас.
Горан Маринић
Нема коментара:
Постави коментар