Сваки парохијски свештеник уз то што свом парохијанину преноси знање о Богу и вери, несмуњиво на њега преноси и свој дух.
Смирен, пожртвован и пун љубави на своју паству преноси све врлине које га красе. Можда не толико свесно-колико он сам то жели, већ управо зато што верник угледајући се на свог свештеника-препознаје то добро у њему, сам жели да се поистовети-исправља духовно, али и да духом личи на њега, оног ко хришћански, исправно и богоугодно живи.
Са друге стране, бахатост и дрскост код неких (јер су и они људи-нису марсовци) такође утичу на то да се стадо које води угледа на њега и у себи пројектује све оно што осете и виде на свом свештенику.
Мисија једног свештеника није само оно што изговори већ цео његов живот. Сувише велика, превелика одговорност је на њему. Бесмртна и боголика душа човекова је у његовим рукама.
Као што рече свети Апостол Павле:
"Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове."
Горан Маринић(На фотографији је наш добри и вољени прота Воја Билбија)
Нема коментара:
Постави коментар