Порфирна Филипљанка

У част прве крштене душе
на тлу европског континета

Ово је прича о светој жени

Лидији, Филипљанки из првог века,

младој трговкињи скерлета-порфире

од родитеља смерних из града Тијатире.

Била је лепа, чедна и вредна,

што најлепше хаљине тада скроји

ал' душа је њена чезнула само

за Истином вечном, за Господом својим.

Апостол Павле са Луком и Силом

Јеванђеље свето предаше њима,

девица часна иступи смело

Европљанка прва, крштење сад прима!

„О радости моја!“ - ускликну она.

И родитељи њени пођоше за њом.

Сила Духа Светог и на њих се изли

рађаху се верни-сваким новим даном.

Ал' незнабожна руља почиње да бесни

не могоше поднети благослов Небеса.

Утамниче Павла, Силу и Луку

шибаше их мучише, задаваше муку.

Но Божијим чудом, ослобођени беху

и стигоше потом у дом светитељке,

сабраше верне, поучише болне

како да живе, Богу да се моле.

Ниче тад прва заједница верних,

претеча Цркве на тлу Европе,

апостоли потом пођоше у Солун

у Филипима оставише плодове добре.

А Лидија света у мисију крену,

Реч Божију она проповеда храбро.

Расла је Црква, трудом њеним

многе је душе спасила "Тамног".

Господ јој дарова да дуго поживи

и мирну старост да дочека свету,

са Павлом, Луком, Силом и сада

моли се за нас у овом палом свету.

Горан Маринић