Време

 Колико смо пута до сада чули или изговорили ону познату:
"Ех, да могу вратити време."

Често лутамо у тим немогућим мисијама. Уосталом, оне су не само немогуће већ и непотребне. Исправна реченица би гласила: "Да сам тада био другачији". Или пак још исправнија: "Од овог трена ћу бити другачији (како бих исправио себе и покајао се за грехе и грешке које сам чинио)". Није проблем у протеклом времену већ у нама и нашим делима данас. Но, за ту промену никада није касно. Уколико то нисмо учинили јуче, ево сада је најбољи моменат. Много бољи него што ће то бити сутра (ако сутра и сване, то само Бог зна). Зато је неопходно себе мењати, на боље наравно. Иако то није нимало лако, заправо је јако тешко, но једино је то неопходно. Стално изговарамо, па још и ропћемо: "Таква су времена, те није сада време, ово време је другачије, била су то боља времена" и слично...Време као време није проблем. Проблем смо ми људи који у датом периоду то време не користимо него злоупотребљавамо. Сви ми смо слика једног одређеног времена, и какви смо заправо ми-такво је и време у ком живимо. Записано је у Светом Писму: "Гледајте дакле да уредно живите, не као немудри, него као мудри; Пазите на вријеме, јер су дани зли. Тога ради не будите неразумни, него познајте што је воља Божија." - наводи Свети апостол Павле у посланици Ефесцима (5.15-17).

Говорио је Свети Јован Златоуст: "Бога не љуте толико греси које смо починили, колико недостатак жеље да се променимо."

Тих, спасоносних истина (које су навели Свети апостол и Свети Златоуст) би чешће требали да се присећамо, ако их већ стално немамо у срцу као параметар нашег живота.

Горан Маринић