Кифлице са пекмезом

Док сам чекао да дођем на ред у пекари, испред мене купац и продавачица започну непосредан разговор:

-Имате ли кифлице с пекмезом?

-Имамо.Ево баш вруће! Малочас сам их извадила из рерне.

-Еее, одлично! (Озари се човек у трену)...Има да извучем пољубац од ћерке!

-А имате ћерку?

-Имам! Ма...живот бих јој дао.

-Ако! Имам и ја. (Одговори продавачица). Колико Ваша има година?

-Сад је напунила 11. Још је мала.

-Моја има 22. Што је старија више је волим али и више бринем.

-Нек су живе и здраве!

-И ја кажем.

Плати човек рачун и оде...

* Једна кратка причица, љубав на делу у свега 15ак секунди.
Баш ме обрадовало то што су се тако искрено једно другом и похвалили децом и пружили саосећање кроз бригу за исту. Лепо је срести људе. Без жртве нема праве љубави. Највећа жртва је голгостка жртва, па је самим тим и највећи могући степен љубави, али и ови примери су нешто што човеку улије наду за боље данас, сутра и колико Бог да.

Горан Маринић