Неколико минута пре почетка
јутрења, Марко улази у храм, овај пут сам, јер су му супруга и деца у
бањи. Сестра Бојана му помаже да дарове постави на сто како би их
свешетник по завршетку службе освештао.
Након што су дарови освећени,
сви заједно брату Марку пожелесмо добро здравље и да га његови небески
покровитељи свети врачи (лекари) чувају у све дане његовог живота, а он
нас је позвао да приђемо да се послужимо како би ту радост и молитвено
учешће употпунио са свима нама. Прилазили смо један по један, сладили се
лепо заслађеним кољивом и у радости коментарисали чудо које је наш брат
доживео на данашњи дан. У једном трену прилази и његов кум Преле (старо
кумство неколико генерација), погледом гута колач и кољиво и онако
опрезно, све се осврће да ли га неко слуша, упита Марка:
-Да ли је колач на уљу или на води?
Сви се загледасмо у неверици, да ли смо добро чули,а он понови:
-Да ли је колач на уљу или на води?
Марко оћута за трен, очи му се испунише сузама па рече:
- Па...не знам, то је Нада (жена) правила. Не бих ти могао гарантовати...
Преле застаде, гледа у онај
колач, узме оно парче које Марко пружа већ неколико тренутака док траје
ова недоумица (да ли је колач на уљу или води), прогута га и оде
целивати иконе у храму.
Марко се заплака, приђох му па га упитах:
-И ти си се сада ражалостио због његовог каменог срца?
-Јесам...(видно повређен, јер га је пред свима довео у незгодну ситуацију. Макар сам ја мислио да је то разлог.) Затим рече:
-Колач је на уљу, знао сам.
Нада (жена) га увек тако прави.Подмаже шерпу.Али нисам хтео да му
кажем.Видео сам да су све ваше очи упрте у њега и да је изазвао ваш
гнев, те нисам хтео да додатно закувавам ситуацију јер знам да би одбио.
Нисам могао ни замислити да
је у овом трену и на то мислио. Није желео да га понизи нити да га ми
додатно макар у себи осудимо због тог његовог става. Ту ме потпуно
задивио.
Приђе и брат Жељко који је чуо наш разговор па рече:
-Требао си му рећи да је на
масти. Господе Боже, човек зна целу твоју причу и да није могао ставити
то зрно љубави испред свега па и правила,можеш мислити. На води!
-Ја га искрено више не бих ни
нудила. Таман да си му пружио млечну Милка чоколаду ако је свештеник то
освештао, о чему ми причамо?! - рече узнемирено Јелена.
- Е мој Преле, џабе ти вода,
када једеш људску маст. Где је ту љубав,и јеси ли је икада имао?
Двадесет година човек долази на сваку службу, у храму је малтене пре
свештеника а излази после свих нас, и ништа није научио ни схватио. -
Укључи се и Илинка.
А ја, мало да опустим ситуацију, додам:
-Требао си рећи да у житу има и млевеног меса, јер Нада није претходно добро опрала машину за млевење...
Насмејаше се сви па и Марко, иако су му очи још биле испуњене сузама.
Остадосмо још који трен у
неверици због сцене којој смо присуствовали, па када смо појели дарове
које је брат Марко принео, полако се разиђосмо.
* Пост као пост је установљен
на неколико начина: на риби, на уљу и на води. И све је то благословено
када је у име Божије и са љубављу. Но,опет, свештеник сваком по његовој
слабости или моћи даје упутство и благослов како да посту приступи. Али
ниједан свештеник никада није и неће благословити љубав "на нивоу
воде". Бљутава љубав није љубав већ пуко испуњавање форме која сама по
себи не доноси никакав плод. Вода у тањиру је много мање важна од сузе
нашег брата и наших ближњих.
"Све да вам бива у љубави." 1.Кор. 16:14.
* И за оне који ће се питати, да ли је можда имао благослов да пости на води јер покушава добити пород или неки сличан тако јак разлог. Одговор је не.
Иако би нам свима било лакше да је тако. Човек има и унуке. Ово је истинит догађај. У питању је искључиво погрешна поставка ствари. Форма изнад свега. Све је пуко испуњавање јер "тако треба" а нема љубави и саосећања. Нажалост то стање траје преко две деценије, а ово је само један сегмент. И сви смо такви или кандидати за такве уколико љубав ставимо по страни. Зато је овај догађај и завршио у овој форми, да нас све на то опомиње.
Горан Маринић
Нема коментара:
Постави коментар